Račun za struju je za mnoge firme jedan od najvećih fiksnih troškova i raste svake godine. Paralelno s tim, nikada nije bilo više dostupnih instrumenata za firme koje žele da nešto po tom pitanju urade.

Bespovratna sredstva, povoljni krediti, EU fondovi, lizing za zelene tehnologije. Sve postoji. Problem je što većina firmi ne zna koji program da traži, kod koga i kada. Ovaj tekst je konkretan odgovor na to pitanje.

Ko može da aplicira?

Gotovo svaki od instrumenata koji slede dostupan je mikro, malim i srednjim preduzećima registrovanim u APR-u. Razlikuju se po delatnosti, veličini investicije i kombinaciji granta i kreditnog dela. Jedan od tipičnih uslova: firma nije poslovala sa gubitkom u poslednje dve fiskalne godine.

Mera 1 – RAS i Ministarstvo privrede: Bespovratna sredstva za nabavku opreme

Mikro i mala preduzeća, preduzetnici i zadruge mogu dobiti bespovratna sredstva do 50% neto vrednosti nove opreme, uključujući opremu za unapređenje energetske efikasnosti kao što su fotonaponski sistemi. Budžet programa je 800.000.000 dinara, a tipična struktura finansiranja je: do 50% grant, oko 45% kredit ili lizing, i 5% sopstveno učešće. Iznos po prijavi kreće se od 500.000 do 5.000.000 dinara, a poziv traje do utroška sredstava.

Pravo na konkurisanje imaju pravna lica i preduzetnici koji se bave proizvodnom delatnošću, prerađivačkom industrijom, inženjerskim delatnostima i tehničkim savetovanjem, kao i građevinarstvom, pod uslovom da nisu koristili sredstva RAS-a u prethodnoj godini.

Aplikacija se podnosi zajedno sa partnerskom bankom koja odobrava kreditni deo. Aktuelne javne pozive pratite na ras.gov.rs/javni-pozivi.

Mera 2 – Fond za razvoj: Krediti sa kamatom od 1% do 2%

Ovo je možda najmanje poznata, a finansijski najatraktivnija opcija za MSP.

Kamatna stopa kredita Fonda, uz primenu valutne klauzule, iznosi 1% godišnje uz garanciju banke i 2% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja. Rok otplate za pravna lica je do 10 godina, u okviru koga je grejs period do 1 godine.

Sredstva se mogu koristiti i za mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje. Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 250.000 dinara za pravna lica, niti veći od 12.500.000 dinara.

Fond redovno raspisuje konkurse — aktuelno stanje pratite na fondzarazvoj.gov.rs.

Mera 3 – Ministarstvo privrede: Subvencionisani krediti za prerađivačku industriju

Za firme iz prerađivačke industrije postoji posebna kreditna linija u kojoj Ministarstvo subvencioniše deo kamate, pa firme efektivno plaćaju daleko ispod tržišnih stopa.

Nominalna kamatna stopa iznosi 5,60% godišnje, pri čemu korisnici plaćaju samo 2%, dok Ministarstvo subvencioniše preostalih 3,60%. Iznos po kreditu kreće se od 700.000 do 15.000.000 dinara, a rok otplate je do 60 meseci.

Zahtev za bespovratna sredstva i kreditni zahtev podnose se istovremeno u banci jedna prijava, dve koristi. Aktuelne pozive pratite na privreda.gov.rs.

Mera 4 – EBRD GEFF: Zelena kreditna linija za poslovni sektor

Za firme koje traže fleksibilniji instrument bez rigidnih programskih uslova, EBRD GEFF je opcija vredna pažnje.

GEFF Srbija Lizing je kreditna linija vredna do 40 miliona evra, namenjena finansiranju zelenih investicija poslovnog sektora kroz partnerske lizing kompanije. Podržava preduzeća u nabavci opreme i tehnologija visokih performansi koje smanjuju emisije gasova staklene bašte.

Finansiranje se kanališe kroz lokalne banke i lizing kuće. Uz kapital dobijate i tehničku podršku pri odabiru i implementaciji zelenih tehnologija. Lista akreditovanih partnera dostupna je na ebrdgeff.com/serbia.

Mera 5 – IPARD: EU fondovi za agrarni sektor i prehrambenu industriju

Za firme u agroindustriji i preradi hrane, IPARD je jedan od finansijski najatraktivnijih instrumenata.

Poljoprivrednici i prerađivačka industrija mogu koristiti IPARD fondove Evropske unije koji refundiraju do 60% investicije u solarne sisteme.

Na listi prihvatljivih investicija nalaze se postrojenja za solarnu energiju, vetroturbine, biomasu, biogas i geotermalnu energiju, uključujući priključenje na distributivnu mrežu.

IPARD funkcioniše kao refundacija investicija se predfinansira iz sopstvenih ili kreditnih sredstava, a sredstva se vraćaju nakon realizacije. Informacije i aktuelne pozive pronađite na uap.gov.rs.

Kako to izgleda u praksi?

Programi se mogu kombinovati, i tu leži prava vrednost. Firma iz prerađivačke industrije koja investira u solarnu elektranu može konstruisati finansiranje u kome RAS bespovratna sredstva pokrivaju do 50% vrednosti opreme, kredit Fonda za razvoj finansira ostatak po kamati od 1 do 2%, a sopstveno učešće iznosi svega 5%.

Kod pravnih lica period povraćaja investicije je često kraći nego kod fizičkih lica, jer su preduzeća u mogućnosti da iskoriste povoljnije kreditne linije, subvencije ili poreske olakšice. U proseku, povraćaj investicije za preduzeća iznosi 4 do 5 godina, nakon čega se postiže čista ušteda na troškovima električne energije.

Šta treba da znate o regulativi za veće elektrane?

Za firme koje planiraju instalacije iznad 50 kW, a ovde govorimo o elektranama snage 100 kW, 500 kW ili megavat i više, procedura je strukturisana i zahteva pripremu.

Za elektranu snage preko 50 kW neophodno je podneti zahtev za izradu studije priključenja. Studiju priključenja izrađuje operator sistema, a za izradu studije deponuje se između 2.000 i 5.000 evra. Nakon izrađene studije, sa operatorom se zaključuje ugovor o priključenju, a za elektrane snage veće od 400 kW obavezno je dostaviti i bankarsku garanciju.

Za elektrane snage od jednog megavata i više obavezno je pribaviti energetsku dozvolu koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, a koja važi tri godine. Licenca za obavljanje energetske delatnosti, koju izdaje Agencija za energetiku, traje 30 godina i vezana je isključivo za pravno lice koje je registrovani vlasnik elektrane.

Za elektrane u rasponu od 10 do 50 kW važno je napomenuti da je regulativa nedavno promenjena i procedura je postala zahtevnija izmenom pravilnika uvodi se obavezna građevinska dozvola, što proceduru može produžiti za više meseci, a troškove povećati i do 2.000 evra. Preporučujemo da se obratite stručnim partnerima koji prate ažurna uputstva pre pokretanja procedure u ovom segmentu.

Zašto vlasnici, menadžeri i direktori sve češće donose ovu odluku?

Firme koje su se pre nekoliko godina opredelile za sopstvenu solarnu elektranu danas imaju strukturno niže operativne troškove od konkurencije. Ne zato što su “zelene”, već zato što su donele finansijsku odluku u pravo vreme.

Svaki mesec bez sopstvene elektrane je mesec u kome novac odlazi iz firme ka tržištu čije cene rastu po ugovoru sa MMF-om. Struja skuplja svake jeseni i to neće stati.

S druge strane, firma koja je iskoristila jedan od navedenih programa danas servisira investiciju iz uštede na računu za struju i za 4 do 5 godina postaje vlasnički slobodna od te stavke u bilansu.

Dugoročno, ovo nije pitanje ekologije. Ovo je pitanje konkurentnosti. Konkursi su vremenski ograničeni. Fondovi se troše. I svaka godina čekanja je izgubljena ušteda.

Ako razmatrate ovaj korak, bilo da ste tek počeli da istražujete ili aktivno planirate projekat javite nam se. Recite nam čime se bavite, gde se nalazite i okvirno koliko mesečno trošite na struju. Mi ćemo vam ukazati koji programi su konkretno dostupni za vašu firmu i šta je realan sledeći korak.